OPŠTI PREGLED

Tokom poslednje dve decenije, zemlje istočne Evrope, uključujući i Srbiju, suočavaju se sa dvostrukim povećanjem učestalosti nezaraznih hroničnih bolesti (NHB). NHB, bolesti modernog doba ili životnog stila su vodeći uzrok umiranja, prevremenih umiranja, oboljevanja i invalidnosti u Evropi.

Međutim, na osnovu Svetskog zdravstvenog izveštaja iz 2002. godine, ustanovljeno je svega nekoliko glavnih rizika za oboljevanje od NHB, koji uključuju visok krvni pritisak, visoku koncentraciju holesterola u krvi, neadekvatan unos voća i povrća, predgojaznost i gojaznost, fizičku neaktivnost i pušenje. Takođe, na osnovu brojnih istraživanja (Ortega i sar., Br J Sports Med 2010; Hasselstrm i sar., Int J Sports Med, 2002) i zvaničnog izveštaja Javnog zdravlja Engleske iz 2013. godine (Cavill i sar., Public Health England 2013) postoji povećano prepoznavanje uloge ne samo fizičke aktivnosti već i fizičkih sposobnosti na smanjenje rizika od umiranja ili oboljevanja i kod mladih i kod odraslih osoba od NHB. Posebno, ovo je izraženo kod ljudi kod kojih je prisutan bar neki od pomenutih glavnih faktora rizika (npr. gojaznost).

U razvijenim zemljama Zapadne Evrope i SAD se poslednjih godina značajan broj studija (AGAHLS, HELENA, CARDIA, NIYHP, AVENA, Framingham study i dr.) bavi ispitivanjem značaja loših navika u ishrani, nivoa fizičke aktivnosti i stepena fizičke forme na prevalenciju razvoj i progresiju NHB, a takođe, razvijeni su sistemi koji redovno procenjuju pomenute parametre stanovništva i beleže trendove, evaluiraju primenjene programe i pomažu razvoj politika usmerenih na unapređenje zdravlja.

I pored važnosti pomenutih istraživanja, ne postoje slični podaci i studije na osnovu kojih bi se procenilo stanje prevalencije zdravih obrazaca ponašanja i fizičke forme u Republici Srbiji.

Prema tome, jedan od značajnih zadataka Udruženja za sport i medicinu sporta odnosi se na:

a) utvrđivanje složenih profila životnih stilova i fizičke forme stanovništva,

b) povezivanje istih sa zdravstvenim statusom stanovništva,

c) redovno izveštavanje javnosti o pomenutim parametrima u cilju podizanja svesti i unapređenja politika usmerenih na poboljšanje zdravlja stanovništva.

U skladu sa navedenim započeto je razvijanje Sistema kontinuiranog praćenja stanovništva sa aspekta fizičke forme, fizičke aktivnosti, navika u ishrani i najznačajnijih rizičnih ponašanja po zdravlje. Tokom 2015. izvršeno je prvo testiranje reprezentativnog uzorka učenika srednjih škola u Beogradu u okviru projekta finansiranog od strane Ministarstva omladine i sporta pod nazivom Aktivni mladi za zdraviji život: Zdravlje, životni stilovi i fizička forma mladih.

Sistem kontinuiranog praćenja stanovništva Republike Srbije uključuje procenu fizičke aktivnosti primenom Međunarodnog upitnika o fizičkoj aktivnosti (IPAQ). Ovaj upitnik sakuplja informacije o fizičkoj aktivnosti ispitanika u različitim uslovima (npr. aktivnosti u školi ili poslu, rekreativne aktivnosti i korišćenje prevoznih sredstava) i sedentarna ponašanja. Fizička forma povezana sa zdravljem procenjuje se testovima koji su izabrani u odnosu na važne zdravstvene aspekte fizičke forme, uključujući aerobni kapacitet, mišićnu jačinu i izdržljivost, gipkost i kompoziciju tela. Navike u ishrani, u sistemu kontinuiranog praćenja ispituju se korišćenjem standardnog upitnika za učenike srednjih škola (Youth/Adolescent food questionnaire). Ovaj upitnik sakupljaju informacije o tome koliko često osobe primenjuju pozitivne navike zdrave dijete uključujući dnevni unos voća i povrća, korišćenje soli, tip mleka koji se konzumira, unos životinjskih masti, i sl. Rizična ponašanja po zdravlje i informacije o zdravstvenom statusu u sistemu kontinuiranog praćenja procenjuju se preko standardne ankete (Youth Risk Behavior Surveillance). Anketa uključuje informacije o zdravstvenom statusu, hroničnim zdravstvenim stanjima, kanceru, konzumaciji alkohola i sl.

U cilju što reprezentativnijeg prikaza rezultata istraživanja ka javnosti, kreirana je posebna baza podataka u koje će se grupisati dobijeni podaci u istraživanjima koja su planirana narednih godina. Pristup bazi je omogućen i preporučuje se svim zainteresovanim istraživačima, novinarima i običnim građanima preko sajta Udruženja. Jednostavnim odabirom pitanja i prilagođavanjem baze po odgovarajućim parametrima, omogućeno je dobijanje različitih zbirnih rezultata. Na osnovu ovakvih podataka javnost može biti informisana o različitim interesantnim pitanjima, imati uvid u deskriptivne pokazatelje i relacije između različitih varijabli kojima se mogu opisati životni stilovi stanovništva kao i izvršiti procena zdravstvenog stanja nacije. Pored toga, u redovnim izveštajima koji će se publikovani u narednom periodu preko sajta Udruženja biće omogućen ekspertski stav i mišljenje naših istraživača po različitim pitanjima koji se mogu naći u bazi.